Već duže vreme u našoj javnosti aktuelna je ideja prelazne Vlade kao rešenje za izlazak iz sveukupne društvene i političke krize u kojoj se nalazimo pod aktuelnom vlašću.

Nema sumnje da je sadašnja vlast oličena u Aleksandru Vučiću izgubila legitimitet i poverenje da u budućnosti vodi državu, omogući pravdu i organizuje izborni proces. Potrebno nam je prelazno rešenje koje će prekinuti tekuću uzurpaciju i blokadu svih državnih institucija, uspostaviti red i osloboditi politički život.

To aktuelna vlast ne može i neće učiniti i zato nam je potreban neko drugi od znanja, ugleda i poverenja ko bi to mogao da sprovede. To u praksi znači neko stručan, nepotkupljiv i iznad političkih podela. Stav trenutne vlasti po ovom pitanju je nebitan: oni na to mogu odmah pristati ili će to biti učinjeno nakon njihovog pada sa vlasti.

Tu dolazimo do ključnih pitanja na koja još uvek nema odgovora:

Kako bi trebalo da izgleda ta prelazna Vlada i kako doći do nje;

Ko bi je činio i po kojim kriterijumima?

Pogledajmo najpre međunarodna a nama bliska iskustva u sličnim političkim situacijama:

U Crnoj Gori je 2016. godine formirana prelazna vlada izbornog poverenja, u kojoj su mesto potpredsednika Vlade i resori finansija, unutrašnjih poslova, rada i socijalnog staranja i poljoprivrede dodeljeni predstavnicima opozicije. Do ovoga se došlo preko lex specialis-a na osnovu Sporazuma između vlasti i opozicije o fer i slobodnim izborima.

Ovim posebnim zakonom utvrđena je i kontrola nad radom brojnih državnih institucija,........

© Danas