BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Eto, pedeset godina pamtim jednu temu za „Omladinske novine“ iz ovog sad veoma aktuelnog Novog Pazara. Ali, opet se umešao đavo varljivog sećanja. Do prošle godine sam bio ubeđen da se toga sećam 52 godine. Jer, mislio sam da je to bio treći, četvrti tekst za ovaj list i da je pisan u proleće 74. Kadli isečak iz jedne ogromne kartonske kutije sa tavana šupe – srećom ostavljen tamo kad su moji već prestali da gaje kukuruz, pa miševa nije bilo da odu na ekskurziju u tu kutiju – pokaza da je iz prve polovine januara 1976.

Temu nisam nikad zaboravio, i eno je na slici pored. A nisam zaboravio ni prezime – Milovanovića (Tomislav) vođe tročlanog inovativnog artitektonskog tima. Ali, kao kroz maglu nazirem da ta pamtljiivost nije u njegovoj poznatosti niti u arhitekturi, već u mom amaterskom etnološkom interesovanju. Prezime mi je zaličilo na ovdašnja, a znao sam da kod Đurđevih stupova postoji selo Vražogrnci, pa znajući da „Arsenijeve seobe“ nisu bile u dve-tri nedelje, nego kroz decenije pa sam s njim i o tome razgovarao. Kasnije sam se obavestio da su se ti Vražogrnci smanjivali, da je selo postalo „muslimansko“ a jedan polupouzdani svedok je zapisao da ga je već nestalog posetio 1973…

Putevi do tekstova (1)

Putevi do tekstova (1)

Pročitavši sad objavljni tekst,........

© Danas