BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

U osnovnoj u selu, a beše to vreme kad su postojala i godišnja doba i škole to se nije zvalo praksa. A tek ne volontiranje, već društveno koristan rad. Sećam se: pomoć u branju zadružnog kukuruza, trebljenje šuma oko sela od jaja i larvi gubara, u čemu su učestvovali svi razredi, a beše nas ukupno više od pet puta više učenika nego sad. Imali smo i školsku topolovu šumu, ovde se zove topoljar i jednom je moj, šesti ili sedmi razred, sadio mlade topole.

Praksa je bila i na časovima opštetehničkog i domaćinstva – bušenje metala i drveta iskusio sam tu, ali i osnove kako uraditi kućnu instalaciju struje. Posle sam uz starijeg drugara iz škole učenika u privredi „inovirao“ staru instalaciju u kući. Kakve to veze ima sa novinarstvom!? Pa recimo, ovaj lap-top uključen je baš u šuko utičnicu, kakvih dotad nije bilo. Još........

© Danas