BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

„Omladinske novine“ su 1979. pokrenule zanimljiivo izdavaštvo. Raspisan je konkurs za „Najbolji omladinski roman“, a nagrada je bilo -objavljivanje izabranog. Prvi od više pristiglih bio je – da je pisac Dragan Lakićević roker, reklo bi se LEGENDARNI – roman „Studengrad“. Dragana sam poznavao i pre studija, sa godinama trajućeg a sad priga(u)šenog jugoslovenskog festivala mladih pesnika „Mladi maj“ u Zaječaru, pa i sa „Majskih rukovanja“ u Titogradu gde sam bio „uzvratno pozvan“ već valjda 1972. i par puta kasnije. Sretali smo se kao već studenti i u onom legendarnom podrumu-menzi „Tri kostura“ na Obilićevom vencu.

Ne znam da li sam te 79. već bio urednik posebnih izdanja, tek ne vidim u impresummu svoje ime, ali sam rukopis čitao kao redaktor, a glodur Milomir Kragović je potpisan iza dvotačke posle „za izdavača“. Nekoliko desetina na 150 strana kraćih priča-poglavlja iz najvećeg studentskog doma, prikazali su briljantno i društvenu atmosferu tih godina kroz duhovite gorkaste dogodovštine u tom nikako samo spavalištu mladih akademaca.

Sigurno je sigurno (Dve kazne i dve zabrane, sve neobične 1)

Sigurno je sigurno (Dve kazne i dve zabrane, sve neobične 1)

U neku ruku i kasniji najbolji omladinski romani, ali i pisci se mogu smatrati legendarnim. Nema mesta da pobrojim sve, ali da........

© Danas