(Odlomak iz nostalgije)

Zaključivao je ponešto i o ljudima, i potom proveravao da li je to uradio tačno, povezivao izgled, tašne i torbe i zanimanja, mantile, kabanice i kišobrane u rukama sa stepenom „lolinstva“ zaposlenih i domaćinluka kačketaša, beret(k)aša i još ponekog šubaraša. Primetio je i da su očevi, pa i njegov Otac, različit od drugih samo po cipelama, mnogo brže nego njihove majke zaličili na od šubaraša još uvek prezrene „lole“. One su bile i dalje, ispravnije, nešto duže bile sličnije zabrađenim babama nego ženama kakve su i one same kasnije postale, sa ondulacijama bez marama, obramica i korpi pijačara i grobara, na podovima vozila kraj svojih nogu usred zgusnutih nogu drugih putnika.

Zavodljivost pesama (Bež, Milane, moja ružo, ćale mi se naoružo)

I u doba dečaštva nije bila retkost da autobus usput do varoši pretekne neku ženu, posebno ako je snaha, što ide pešice sa dve korpe na obramici i torbom na leđima, pa i korpom koju šeta od desne do leve ruke… Možda bi ovaj otisak sećanja na........

© Danas