Biti novinar – kako sam postao i o(p)stao

Počinjem sa zebnjovitom primisli da ovih nekoliko tekstova čitatelju ne zaliče na one što se hvastaju da su „bili dobri sa Đinđićem“, a ja, siroma, spadoh na AV. Ali, osećam potrebu da neke utiske/zapažanja ipak pribeležim, kad me već Draža zavetovao da pišem ova prisećanja.

Odnos ovog lista prema uopšte radikalima, koji su se presvukli u SNS, ima dve faze. Prva je bila kad je V.Š. bio Slobin „omiljeni opozocionar“, stoga i koalicionar, kad su nas mučili zabranom zbog „državoneprijateljstva“ po pominjanoj Uredbi i potom po V.Š-zakonu drakonskim kaznama. Tad smo se borili oštrim saopštenjima kolegijuma, uzbunama javnosti, ofanzivnom galamom i odbranom uoči i na samim suđenjima. Ta odbrana profesionalnog žurnalizma imala je i jake političke note – odbranu samih postulata demokratije.

Hiper/inflacija Vučića

Hiper/inflacija Vučića

Druga faza, dobrim delom koincidira sa Panovićevim glavnourednikovanjem, ali i početkom dominacije SNS-vlasti u dotad neviđenim modifikacijama. Koje se sad s pravom porede ne samo sa našim devedsetim, već i sa nemačkim tridesetim.

Tada je list znatno proširio, a bogami u autorskim i ličnim stavovima, naročito,........

© Danas