Ujutro na Bele poklade, podsetio me mladi komšija, vršnjak moga sina, takođe – ovo je važno, vidite na kraju – hardroker i hevimetalac, da uveče dođem na obližnju raskrsnicu na – alaliju. Uz reči „to je tradicija“. Istovremeno na lokalnoj vražogrnačkoj fejsbuk grupi drugi prijatelj i saradnik objavio je pripreme za to veče, pa me zajednički prijatelj pozvao na tu drugu seosku raskrsnicu „kud donjeg bunara“. Nisam se raspitivao da li je „alalije“ bilo još negde u selu. Pomenute dve sam posetio.

Alalija – u zapadnijim delovima Srbije zove se „lile“, čak u nekom selu postoji istoimena tradicionalna svakogodišnja manifestacija – zapravo je okupljanje susedstva oko velike vatre uz posluženje i neku zabavu. U starija doba tu je bilo i narodnih igara uz muziku, a momci su se takmičili u preskakanju što veće vatre.

Sećam se da sam koji put kao dete-dečak na istu tu raskrsnicu na alaliju........

© Danas