„Razvilo se crno vreme opadanja, /Nabujao šljam i razvrat i poroci/ Podigo se truli zadah propadanja, Umrli su svi heroji i proroci./Razvilo se crno vreme opadanja.“

Nisam baš siguran da većina ovde zna ove Disove stihove, ali opet, nije poslednjih decenija bilo malo prilika da im se osvetli aktuelnost, iako su „stariji“ od 100 godina. Naslov je hiperaktuelan, „Naši dani“ i sve nadalje strofe, poput ove prve, prepoznaćemo kao baš ove sadašnje naše „našijacke“ dane.

Uzgred, naslov sam već bio napisao, kad se setih starog dobrog Disa, baš zbog pojma propadanja. Propasti čije znake odavno uočavam, beležim, a koja se mic po mic, korak po korak, kap po kap primicala, a sad već pustoši i plavi. Mi se pravimo ludi da je ne vidimo, zavedeni njenom postepenošću. Kao da ne znamo za onu kontroverznu poslovicu da „tija voda breg roni“ koju uglavnom citiramo kao pozitivnu, kao alegoriju o upornosti, a........

© Danas