Stotinu mu krvavih ruku, šta je to – plenum? Neka nova i misteriozna stvar dogođenih studenata sa viškom slobodnog vremena i izlivom anarhije u mozak – ili pak drevna forma društvenog organizovanja? Znamo li nešto više o tome, osim da plenumi nepodnošljivo tište, nerviraju i žuljaju vlast? Jerbo su toliko uspešni i kreativni u svojim dogovorima i akcijama?

Pa, hajde ovako. Da li smo nekada učestvovali na sastanku skupštine stanara („sednici skupštine stambene zajednice“) u našoj zgradi? Zato što je i to jedan – plenum. Posebno ako je „predsednik“ ove skupštine naš komšija iz ulaza, a ne profesionalni upravnik iz daljine. „Plenum“ se na srpskohrvatskom jeziku može nazvati i „Zbor“, iako taj pojam ima lošu istorijsku reputaciju. Plenum je naprosto sastanak većeg broja ljudi radi nekog dogovora – većanje, pretres, sednica, forum, okupljanje, savet, grupa, skup. „Plenus“ na latinskom jeziku znači „pun“, što znači da na plenumu učestvuju svi, a ne samo odabrani predstavnici.

Dakle, „plenum“ jeste i događaj kada se okupe stanari, najčešće u dvorištu ispred svoje zgrade ili u hodniku ispred biciklane. I tada se, na „plenumu stanara“ donose odluke o zajedničkim delovima zgrade, finansijama i ostalim tekućim ili gorućim problemima funkcionisanja stambene zajednice. Hoćemo li ugraditi video-nadzor? Zameniti poštanske sandučiće i oglasnu tablu? Okrečiti ulaz? Popraviti liftove ili pak oluke i krov? Očistiti dvorište ili prvo podrume? I šta ćemo sa interfonom koji krči? I sad, i što je zapravo najvažnije, tu svako može da digne ruku, iznese svoj stav, raspravi neko pitanje, predloži nešto novo, i tome slično. Takođe, ponude izvođača radova tada su najčešće transparentne, pa svaki stanar ima uvid u famoznu „kompletnu dokumentaciju“ o nekoj rekonstrukciji. Uzgred, možda su zato i bili uvedeni „profesionalni (stranački) upravnici“, baš kao što su i uništene mesne zajednice po kvartovima. Sve da bi se ukinuo i onaj poslednji prežitak decentralizacije, participacije i direktne demokratije.

Bilo jednom u Novom Sadu

Kao i na fakultetima,........

© Danas