Laprdanje o „današnjoj omladini“ je staro koliko i civilizacija. Od egipatskog papirusa u dobu Ramzesa II do srpskog Tvitera u dobu Ilona Maska, mladi su odvajkada opisivani kao stereotip: rasejani, arogantni, neozbiljni, cinični, apatični, apolitični i alergični na institucije. Današnji mladi („Generacija Z“, rođeni u periodu 1997-2012. ili starosti 14-29 godina) samo su najnoviji u nizu.

Hvala studentima, pa se i u Srbiji drobi o „sukobu generacija“ u smislu tradicionalne (stranačke) politike protivu omladinske antipolitike. Jer, istraživanja pokazuju da većina građana starijih od 65 godina uredno glasaju i izdašno podržavaju vlast. Dođavola, zašto onda studenti ne(će da) sarađuju sa opozicijom, i još se toliko mršte na Evropsku uniju? Gde su im lideri, statuti i planovi, i čemu toliko „vetiranja“ i ograđivanja? Gde im je program za poljoprivredu, i stav o Republici Srpskoj? Nadajmo se da „današnja omladina“ neće nasesti na tu staračku žvaku ili omču.

Ono što ovu generaciju zapravo razlikuje nije nedostatak politike, već urušavanje vere u institucije i pravila koja su nekada politici, radu i odraslom dobu davala prepoznatljivu strukturu. Naime, decenijama smo mladima obećavali određeni „prirodni“ ili pravedni sled: obrazovanje će voditi do zaposlenja, posao će voditi do finansijske stabilnosti, a stabilnost će voditi do doma, porodice i života sa izvesnom merom dostojanstva. Ovo obećanje, posebno u postsocijalističkoj Srbiji, nikada nije bilo jednako dostupno svima (i bilo je krajnje krhko). Ali, za generaciju Z, stasalu u korumpiranoj autokratiji, partijskom klijentelizmu i pljačkaškom kapitalizmu, ovo obećanje je naprosto smešno. I tu se mi više ne razumemo, a ne samo oko TikToka. „Današnja omladina“ danas odrasta u okruženju nesigurnih poslova, nestabilnog i skupocenog stanovanja, zloćudnih klimatskih promena, te političkih institucija koje su zarobljene interesima drugih. I zato mnogi od njih nemaju jasnu političku ideologiju, već samo društveni i svetski poredak koji mrze. Zloglasnim rečima Dobrice Ćosića: sada smo mi, iz onog dvadesetog, „u tuđem veku“.

Studenti su nam svedok, (n)ova generacija zaista ne veruje partijama, liderima i institucijama. Pa ipak, ona i te kako protestuje, bojkotuje, organizuje se na internetu, daje otkaze, i usmerava svoj gnev kroz digitalne platforme. I, ovaj put, najverovatnije........

© Danas