Jedna od najuticajnijih priča modernog doba je priča o stalnom napretku ili napredovanju. Od prosvetiteljstva, preko industrijske revolucije, pa do digitalnog doba, vjeruju beše da se istorija neprestano kreće unapred. I da je svaka nova tehnološka, naučna ili politička tekovina korak ka boljem i slobodnijem svetu.

Ova vera u nadnaravni progres postala je gotovo religijska dogma. Kad ono, međutim. Da li napredak zaista postoji, ili je reč o mitu koji samo prikriva sve protivrečnosti našeg sveta? Već sama reč „napredak“ u sebi nosi vrednosni sud. Ona sugeriše da postoji univerzalna linija kretanja od goreg ka boljem, od mračnog ka svetlom.

Ali, ko tačno određuje šta je „bolje“? Šta ćemo ako je još poljoprivreda bila najveća greška čovečanstva i (po)grešno skretanje kod Albukerkija nakon Edena lova i sakupljanja? Kada kažemo da je čovečanstvo napredovalo, mislimo na tehnologiju, produženje ljudskog života, pobedu nad nekim zaraznim bolestima, na brži transport, moćnije računare ili pametniju veštačku inteligenciju. I to je okej. Međutim, napredak za jedne može značiti nazadovanje za druge.

Kolonizovane zemlje su na svojoj koži iskusile da je ono što je za Evropu bilo „napredak“ (brodovi, topovi, železnice) – za njih porobljavanje, eksploatacija i uništavanje lokalnih zajednica.

Još je Marks u 19. veku upozorio da je kapitalistički razvoj istovremeno i razaranje. Fabrike, mašine i tržišta oslobađali su nove produktivne snage, ali su istovremeno proleterizovali mase, rušili tradicionalne zajednice i pretvarali prirodu u puku sirovinu. I danas, svaka nova tehnološka drangulija nosi dvostruko lice: internet nas povezuje, ali i kontroliše.

Biotehnologija obećava zdravlje, ali otvara vrata etičkim zloupotrebama. Obnovljivi izvori energije smanjuju emisije, ali zavise od eksploatacije radnika u rudnicima litijuma i kobalta. A još su filozofi poput Ničea i Adorna razbijali iluziju o linearnom progresu. Niče je tvrdio da istorija nema unapred zadati cilj, a Adorno i Horkhajmer su u „Dijalektici prosvetiteljstva“ pokazali kako je racionalnost, koja je trebalo da nas oslobodi, pretvorena u instrument dominacije.

Dovoljno je pogledati 20. vek. Ako je to bilo........

© Danas