„Kao na bojnom polju” – tako se u najkraćem može opisati situacija na ovogodišnjem, 61. Bijenalu savremene umetnosti. To je verna slika današnjeg sveta, ali i potvrda istorijske uloge ove manifestacije koja je u kriznim vremenima oduvek bila magnet za kontroverze.

Najveći potres izazvala je odluka Fondacije Bijenala da dozvoli Rusiji ponovno otvaranje nacionalnog paviljona, prvi put od početka invazije na Ukrajinu.

Zbog toga je Evropska unija odboru Bijenala zapretila sankcijama i povlačenjem finansijskih sredstava.

Potez je izazvao i političku krizu u samoj Italiji: italijanski ministar kulture razrešio je dužnosti predstavnicu vlade pri Bijenalu jer je prikrivala informacije o povratku ruskog paviljona na ovu smotru.

Predsednik Fondacije Bijenala Pjetranđelo Butafuoko brani se stavom da je Bijenale „otvorena institucija koja odbacuje svaku formu cenzure”.

Istovremeno, potpisnici pisma protiv učešća Izraela podsećaju da istorija ove manifestacije pamti da je učešće Južnoafričke Republike bilo zabranjeno od 1968. do 1993. godine zbog politike aparthejda, dok je 1974. godine čitavo izdanje Bijenala bilo posvećeno protestu protiv vojnog udara Augusta Pinočea u Čileu.

Zašto se onda danas tolerišu invazija Rusije........

© Danas