Osnovna postavka liberalnog mišljenja u društvu je da je „čovek čoveku vuk“, odnosno da bi, u odsustvu institucija, ljudi jedni druge uništavali. Na toj pretpostavci građen je sistem institucionalne kontrole ljudi, a u neoliberalnom dobu, u kome živimo, taj sistem se pretvorio u obrasce korporativne kontrole i eksploatacije.

Studentski pokret u Srbiji je planetarnog značaja u političkom i ideološkom smislu, jer on poziva na direktnu demokratiju i na zauzimanje rezervisanog stava prema institucijama.

Ovaj poziv podrazumeva suprotnu tezu od početne: čovek čoveku nije vuk. Naprotiv, čovek postaje „vuk“ kada ga na to nateruju represivne institucije, korporativna eksploatacija, oduzimanje vremena, porezi, zastrašivanje i stalno lišavanje vremena za razmišljanje. Srpski studenti pozivaju na dubinski, „reset“ sistema, tako što će se uspostaviti autentična direktna demokratija.

Podsetimo, zapadna tradicija demokratije je ponikla iz direktne demokratije u antičkoj Grčkoj, u kojima su se građani okupljali na trgovima i direktno odlučivali o važnim pitanjima.

Kasnije, kada je došlo do formiranja velikih gradova, počelo je prvo razmišljanje o predstavničkoj demokratiji, to jest o sistemu koji imamo danas, a to je da neki ljudi predstavljaju mnoge druge ljude. Drugim rečima, počelo je razmišljanje o političkim strankama.

U svom VII pismu, Platon na jednom mestu insistira da, prilikom........

© Danas