Da, istina je! Dragan Šutanovac je novi ambasador Srbije u SAD-u. Ova vest kao i svaka druga ima višeslojni efekat na zainteresovanu javnost i analogno tome postavlja nekoliko pitanja koja zaslužuju konkretne odgovore. Prvo-šta ovo postavljenje znači sa srpsko-američke odnose. Drugo-da li nova preletačka akvizicija šteti ili koristi glavnom mizanscenu u Srbiji. Treće-ima li opozicija adekvatan odgovor na ovaj potez ili će se sve završiti na skidanju Šutanovčevih slika iz prostorija Demokratske stranke.

Srpsko-američki odnosi popravljeni su odlaskom Marka Đurića u Vašington posle nekoliko godina koje je naša rezidencija provela prazna i „zaleđena“. Šta god mislili o ovom profesionalnom tapšaču, srpskoj verziji mister Bina, šampionu kolonoskopske politike, nije bitno kakva je reakcija onih kod kojih Đurić izaziva podsmeh, gađenje ili sažaljenje, bitna je reakcija zemlje domaćina koja je bila pozitivna i odobravajuća.

Njegovo jevrejsko poreklo, poznavanje jezika i raniji kontakti sa američkim NVO sektorom maskiralo je njegov karakter od plastelina, ulizički mentalitet i manjak testosterona.

Upozoravam, ovo trojstvo u diplomatiji predstavlja prednost i kvalitet, a ne nedostatak.

Ako je Đurić dočekan sa uzdržanim aplauzom američke birokratije, šta mislite kako će biti dočekana osoba koja je u svojevremeno preuzela zadatak da reformiše vojsku u „svoje“ ruke, sprovela je po nalogu jenki-mentora, očistila je od starog „ratnog“ kadra, pokidala veze (naravno, ne sve) između vojnoobaveštajnih službi i kartela jataka Ratka Mladića i među prvima počela aktivnu kampanju za učlanjenje Srbije u NATO?

Aplauz i crveni tepih sigurno neće biti dovoljni.

Dragana Šutanovca mnogi neopravdano potcenjuju.

Brojni funkcioneri DS-a nisu spremno dočekali pad sa vlasti 2012.godine. Neke su terali da čiste ulice, neke su otpuštali, neki su završili u pritvoru.

Šutanovac je uvek bio spreman, a to je u politici veoma važno, pogotovo ako vam je lični interes neupitni prioritet, iznad i ispred svega, uvek bio i uvek će biti. On je znao šta sledi i zato je sebi obezbedio „zlatni padobran“. Nema veze što su se za vreme njegovog ministrovanja cepali padobrani srpskim vojnicima, ponekad se nisu ni otvarali, elitne padobranske jedinice se gasile, on je svoj padobran brižljivo servisirao, čuvao i kada je bilo potrebno aktivirao.

Znao je da će kad-tad sesti na optuženičku klupu, da će biti na udaru montirane optužnice koju prati medijski „topli zec“, ali za razliku od svojih partijskih drugova koje je vrh ostavio na cedilu, on nije bio sam. Na svakom ročištu u sudnici upadljivo su sedeli predstavnici američke ambasade sa jasnom porukom-njega nemojte, služio nam je, poslužiće opet, i nama i vama.

Tako je i bilo. Strpljivo je podnosio kritike i uvrede od onih koji su preuzeli stranku........

© Danas