Vaterpolo nije moja „specijalnost“. Zapravo, o njemu sam pisao na početku moje novinarske karijere a ima tome skoro pola veka (1978.). Naime, kao i svi pripravnici u to vreme i ja sam novinarski zanat „pekao“ izveštavajući sa utakmica „malih sportova“ (rukomet, odbojka, vaterpolo…).

Rukomet sam i sam nekada davno trenirao, odbojka mi je bila dinamična, a vaterpolo dosadan sve dok jednog dana na Banjici nisam prisustvovao driblingu kog pamtim i posle više od 40 godina.

Siniša Belamarić, vaterpolista Partizana, je bio u duelu sa jednim igračem zagrebačke Mladosti i kada se činilo da mu je lopta ispala iz ruke i pala iza leđa njegov čuvar je zaplivao ka lopta. Međutim Belamarić je loptu udario petom i dao sebi for, stekao prednost od dva-tri metra i neometano postigao gol. Shvatio sam tada da i vaterpolo može biti itekako lep i dinamičan sport. Međutim, ubrzo sam „ispekao“ zanat i „napredovao“ do fudbala.

Ne ljuti se čoveče: Ko još mari za fer-plej?

Ne ljuti se čoveče: Ko još mari za fer-plej?

Sada pod stare dane opet se vraćam vaterpolu. Ovo je već treća kolumna u ovoj godini u kojoj pišem o našem najtrofejnijem........

© Danas