Početkom ovog veka tadašnji predsednik madridskog Reala Florentino Perez odlučio je da okupi sve najbolje fudbalere. Ne bez razloga taj tim je dobio nadimak „galiaktosi“.

LJubitelji fudbala u Srbiji imali su priliku da ih vide i uživo. Tog 4. novembra 2003. godine Partizan je bio domaćin Realu u grupnoj fazi Lige šampiona. Za crno-bele su te večeri nastupili: Pantić, Savić, Malbaša (od 19. minuta Rzasa), Vest, Bajić, Duljaj, Nađ (od 65. minuta Drulović), Ilić, Đorđević, Iliev, Delibašić (od 46. minuta Stojanoski).

S druge strane za kraljevski klub iz Madrida igrali su: Kasiljas, Salgado, Roberto Karlos (od 11. minuta Guti), Elgera, Pavon, Bekam, Zidan, Figo, Raul Bravo, Ronaldo, Raul. I – Real nije izgubio (0:0). A trebalo je. Crno-beli su bili ne samo ravnopravan rival već su imali i bolje šanse („zicer“ Saše Ilića u finišu susreta). Mnogi su već tada naslutili da ovaj tim može da igra lep fudbal, ali ne i da osvaja trofeje – previše asova pre svega u ofanzivi, svakom treba po jedna lopta.

© Danas