U zemlji u kojoj su neregularni izbori kako za predsednika države tako i za predsednika Mesne zajednice, u kojoj se tenderi pišu prema specifikaciji „najboljeg ponuđača“, u kojoj se fudbalske utakmice završavaju rezultatom 134:0 (1971. utakmica između Leskoeca i Velgoštija), u kojoj mediji ne služe za informisanje već se koriste u propagandne svrhe, sasvim je „normalno“ da se u takvo blato baci „večiti derbi“.

Od prve utakmice između Crvene zvezde i Partizana (4:3) koja je odigrana 5. januara 1947. na stadionu Centralni dom Jugoslovenske Armije u Beogradu (prvi košarkaški derbi je odigran na Malom Kalemegdanu 30. juna 1949, Partizan pobedio 21:13) do danas odigrano je na stotine utakmica od kojih su neke zaista bile „praznik sporta“, bilo je i onih kojih se niko ne seća, a ono što je svima zajedničko je da se pobednik pre meča nije znao, pozicija na tabeli i trenutna forma nisu bili nikakav garant za trijumf. Osim rezultatske neizvesnosti koja je pratila svaki derbi postoji još jedna „sitnica“ koja izdvaja susrete „večitih rivala“ od ostalih utakmica – nikada nikome nije pala ni pomisao da lažira tj. „dogovori“ ishod derbija.

© Danas