Priznajem, đubre sam. Nisam afirmativno pisao o bojkotu, nego sam odmah rekao da od toga neće biti ništa. Uostalom, skrolajte malo, ako ste propustili tu kolumnu otprije par tjedana. Sve lijepo piše.

Nije da uživam biti u pravu. Netko bi možda i likovao, radovao se tome što često vidi dalje od drugih, ali mene, da vam pravo kažem, malo dohvati i neka tuga u tim prigodama. Volio bih da me se iznenadi, da mi se nos natrlja drukčijim ishodom nego li sam predviđao, da mi se pokaže i dokaže da sam samo jedan prokleti oportunist i lažni prorok, šupljak i govno od čovjeka.

Ali, eto. Tako je kako je. Uživat ću i dalje u našoj logici nelogičnog, taktici glasne predaje, trijumfu bezvoljnosti, pohvali lijenosti, odama gluposti, u komfornoj zoni revolucionarne tišine i beskompromisnog pristanka na sve.

I nitko mi to neće i ne može zabraniti. Nitko neće dobaciti u kritici dalje od sirove psovke meni, a zapravo na vlastiti odraz u ogledalu. Jer svi smo mi ovdje pomalo uprljali ruke u ovom mulju, i teško da i postoji još netko posve čist. A pogotovo netko da baci kamen i pogodi na pravo mjesto. I tu bi promašaj, nekako, bio zagarantiran.

Svi kradu, kradi i ti. Svi otimaju, otmi i ti. Svi........

© Bljesak.info