Dugo godina sam imao dojam da serija Lud, zbunjen, normalan ide na svim kanalima, osim onim sportskim. Dobro, i pornografskim. Kad god bih prebacivao kanale, u svakom trenutku se na nekoj od televizija prikazivala ta serija. I tako godinama.

Isti osjećaj imam s Dodikom. I ne samo s Miloradom. Ima tu još raznih Fazlinovića koji mi svaki dan iznova okupiraju ekran. U tko zna kojoj po redu reprizi.

Ovaj put, kažu, to je to. Gotovo. Prešla se crvena linija. A ja im odgovaram da sam za svaku prijeđenu crvenu liniju u ovoj zemlji u zadnjih desetak godina dobivao po marku, imao bih love i za par kilograma piletine! Problem naših crvenih linija je što više sliče onim linijama povučenim kredom kad smo bili djeca. Mi smo se tako igrali, povučeš pred nekim liniju na asfaltu i kažeš mu – hajde je prekorači, p….!

Obično bi se završilo prigodnim psovkama i galamom s obje strane, a onda bi uletio netko od onih starijih, opalio nam po par „taćeva“ i rekao da se pomirimo ili ćemo vidjeti svoga boga. I onda bi granica povučena kredom ostala stajati do prve kiše kao simbol dječjih pizdarijica.

Hoće l' bit' rata? Majke mi, pitaju me ljudi ovih dana. I to čine nekako kao da me pitaju hoće li padati kiša. Nema to onu težinu kao kad se ispod glasa pitalo hoće li se zaratiti, tamo negdje u ljeto ili jesen 1991., kad je već JNA svoje odsvirala u Sloveniji, a rat, poput ljute guje gmizao po Hrvatskoj.

Ne osjeća se danas nikakva zebnja u glasu, više ga dođe k'o neka britanska kurtoazija, ono kad dva Engleza na autobusnoj stanici pitaju jedan drugog – Sir, što mislite, hoće li danas biti kiše?

Tako kod nas, dva........

© Bljesak.info