Nasuprot slici sa fronta, gde se oružana dejstva ne samo ne stišavaju, već eskaliraju usled višemesečne kontinuirane ruske ofanzive, jul su obeležile brojne međunarodne mirovne inicijative.

Neposredno nakon što je Mađarska prvog jula preuzela šestomesečno presedavanje Evropskom unijom, Viktor Orban je tokom sedmodnevne turneje razgovarao sa svim ključnim akterima bez kojih po njegovom shvatanju ne može doći do zaustavljanja oružanih dejstava u Ukrajini (OVDE). Tako je mađarski premijer najpre imao razgovore sa Zelenskim i Putinom, kako bi u neposrednim kontaktima s njima saznao da li postoje mogućnosti da u bliskoj budućnosti dođe do prestanka oružanog sukoba i započinjanja mirovnih pregovora (OVDE).

Svoje utiske sa razgovora u Kijevu i Moskvi Orban je potom preneo onima spoljnim akterima koji su po njegovom razumevanju stvari nezaobilazni kod pronalaženja rešenja za ovaj oružani konflikt. Stoga je posle Moskve posetio Peking, gde je razgovarao sa kineskim predsednikom Sijem, da bi potom na margini samita NATO pakta u Vašingtonu o rezultatima svoje mirovne misije obavestio turskog predsednika Erdogana, a na kraju je na Floridi o svemu razgovarao sa predsedničkim kandidatom republikanaca Donaldom Trampom (OVDE, OVDE).

Iako su predsednik Evropskog saveta EU Šarl Mišel i komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavili da Orban nema mandat Evropske unije za vođenje bilo kakvih pregovora sa Rusijom (OVDE, OVDE), mađarski premijer je nakon završene mirovne turneje Šarlu Mišelu podneo izveštaj (OVDE). U njemu Orban konstatuje sledeće:

Polazeći od takvih ocena, Orban je predsedniku Evropskog saveta EU predložio, da Brisel pokrene dijalog sa Kinom na najvišem političkom nivou o uslovima budućih mirovnih pregovora i da Brisel istovremeno održava postojeće političke odnose sa Kijevom, ali i uspostavi direktne diplomatske kontakte na najvišem nivou sa zvaničnom Moskvom. Istovremeno, mađarski premijer je predložio Šarlu Mišelu da Brisel započne kordiniranu diplomatsku akciju među državama Globalnog juga, da bi ih pridobio za svoju mirovnu inicijativu, čime bi „transatlantska zajednica” izašla iz postojeće „globalne izolacije” kada je u pitanju rat u Ukrajini.

Takav Orbanov zaključak svakako ima veze sa fijaskom mirovne konferencije koju je Kolektivni zapad u junu organizovao u Švajcarskoj (OVDE). Prema pisanju španskog El Paisa, Orban je navodno mimo navedenog javnosti dostupnog izveštaja obavestio Šarla Mišela još i o tome, da Putin i Si računaju da se pregovori između Moskve i Kijeva mogu da održati krajem 2024. godine (OVDE).

Nezavisno od javnih ograđivanja briselskih zvaničnika, kao i nezavisno od Orbanove višegodišnje politike soliranja i kontriranja Evropskoj uniji, stiče se utisak da mirovna turneja mađarskog premijera nije u potpunosti plod njegove improvizacije. To potvrđuje navdeni završni izveštaj predsedniku Evropskog saveta, a posebno izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, da je Orban informisao rukovodstvo zapadne vojne alijanse o pregovorima u Moskvi, te da će se na 75. samitu NATO u Vašingtonu verovatno razmotriti rezultati njegove posete Moskvi (OVDE).

Ne zna se da li je Orbanova mirovna misija zaista bila predmet analiza na samitu NATO. Zna se, međutim, da je u Deklaraciji sa ovog samita Rusija ponovo označena kao strana agresor u ukrajinskom ratnom konfliktu i kao „najznačajnija i neposredna pretnja” za bezbednost država članica NATO pakta. Osim toga, NATO je prema Deklaraciji odlučan da i dalje vojno pomaže Ukrajinu, čija borba za „nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet u međunarodno priznatim granicama neposredno pomaže evroatlantskoj bezbednosti”.

Uz to, u Deklaraciji se budućnost Ukrajine direktno vezuje za njeno članstvo u ovom vojnom bloku. Što se Kine tiče, ona se u ovom NATO dokumentu označava kao pretnja postojećem međunarodnom poretku, a naročito kada se uzme u obzir strateško partnerstvo između Pekinga i Moskve (OVDE).

Iako su ovakvi stavovi iz Deklaracije direktno suprostavljeni osnovnim principima nove politike prema ukrajinskom konfliktu koju je Viktor Orban predložio u pomenutom izveštaju predsedniku Evropskog saveta, Mađarska je u Vašingtonu u potpunosti podržala takav dokument. Ispada da je Stoltenberg bio u pravu kada je pre jubilarnog vašingtonskog samita na konferenciji za štampu na kojoj je komentarisao najnoviju Orbanovu mirovnu misiju, na konstataciju jednog novinara da Mađarska ne deli poziciju NATO-a u ukrajinskom konfliktu, odgovorio da se „Mađarska slaže sa većinom stavova NATO po pitanju ratnih dejstava u Ukrajini” (OVDE).

Nije prošlo ni petnaest dana od završetka Orbanove mirovne misije, a usledila je još jedna neočekivana diplomatska poseta sa istim mirovnim ciljem. Ministar inostranih poslova kijevskog režima, Dimitrije Kuleba, došao je 23. jula u trodnevnu posetu Pekingu, što je ujedno bila i prva poseta jednog kijevskog zvaničnika Kini od početka Specijalne vojne operacije. Ova poseta deluje naročito neočekivano kada se zna da se Vladimir Zelenski još u maju ove godine u intervju jednom mediju iz Centralne Azije žalio da je „ne jednom pozivao na susret” gospodina Sija, ali da su takvi njegovi pozivi ostajali bez odgovora (OVDE).

Prema saopštenju kijevskog Ministarstva inostranih poslova glavna tema razgovora Kulebe i njegovog kineskog kolege Van Jia bilo je „traženje puteva za prestanak agresije Rusije i moguća uloga Kine u postizanju stabilnog i pravednog mira” (OVDE). Prema pisanju moskovskog Komersanta, kineska strana je vrlo šturo prokomentarisala Kulebinu posetu, ističući........

© Нови Стандард