Grupa Libijaca, koji su se od paklene verućine sakrili u automobilima, čekala je uzaludno pored jedne od državnih pumpi u Tripoliju nadajući se da će se dokopati nekoliko litara goriva po zvaničnoj ceni od 0,015 evra. Na putu nedaleko iza njih, kolona cisterni dizala je prašinu krečući se ka jednoj od baza lokalnih švercera. Kod njih, litar goriva košta sedam libijskih dinara ili 1,1 evro.

Zaludno čekanje pred pumpama deo je mnogo složenijeg zamešateljstva, jer vlasnici pumpi „državno“ gorivo odmah preusmeravaju ka krijumčarima, koji prihode od šverca koriste kako bi održavali i naoružavali milicije – ključne snage u borbi za prevlast u zemlji razjedinjenoj još od smrti Moamera el Gadafija 2011. godine.

Zvanično, Libija dnevno proizvodi 1,5 miliona barela nafte. Prema procenama Svetske banke, šverc goriva ispumpava bezmalo pet milijardi godišnje iz libijskog budžeta, te uz hroničnu nestabilnost, beznadežne podele i trgovinu belim robljem predstavlja ozbiljnu prepreku dovođenju nekada napredne države u kakav-takav red.

Ni devet milijardi evra, koje su vlasti u Tripoliju, samo tokom prošle godine izdvojile za subvencije za gorivo, nisu mnogo pomogle rešavanju situacije, jer........

© Нови Стандард