Ciganin skoči, dohvati drveni malj sa zemlje i stade njime da udara donji, tupi deo koca, laganim i odmerenim udarcima. Između dva udarca stao bi malo i posmatrao prvo telo u koje zabija kolac a zatim dvojicu Cigana, opominjući ih da vuku lagano i jednomerno. Telo raskrečenog seljaka grčilo se samo od sebe; kod svakog udarca malja kičma mu se savijala i grbila, ali su ga konopci zatezali i ispravljali. (…) Posle svakog drugog udarca odlazio je Ciganin do ispruženog tela, nadnosio se nad njega, ispitivao da li kolac ide dobrim pravcem, i kad bi se uverio da nije povredio nijedan od najvažnijih živih delova iznutrice, vraćao se i nastavljao svoj posao. (…) U jednom trenutku kucanje prestade. Merdžan je video kako se pri vrhu desne plećke mišići zatežu i koža odiže. On priđe brzo i proseče to ispupčeno mesto unakrst. Bleda krv poteče, najpre oskudno pa sve jače. Još dva-tri udarca, laka i oprezna, i na prosečenom mestu stade da izbija gvožđem pokovani šiljak koca. Udario je još nekoliko puta, dok vrh nije došao do u visinu desnog uha. Čovek je bio nabijen na kolac kao janje na ražanj, samo što mu vrh nije izlazio kroz usta nego na leđa i što nije jače ozledio ni utrobu ni srce ni pluća.

Ovo je poznati odlomak iz knjige Na Drini ćuprija, koju smo čitali kao srednjoškolci.

Još tada, upoznajući se sa arhetipskim likom Radisava sa Uništa, simbolom srpskog otpora Osmanskom carstvu – i onda kada je ono bilo u najvećoj moći – sticali smo svest o zulumima Turaka i užasavajućoj smrti na kocu naših dalekih predaka. Kolac i danak u krvi („devširma“, isto tako plastično opisana u ovom Andrićevom delu) postale su možda i prve asocijacije na viševekovnu tursku vlast na Balkanu.

Gotovo je identično prikazana i smrt na kocu Abdulaha, brata Vlah-Alijinog, u ekranizovanom epu o Banović Strahinji. Isprva su nam roditelji stavljali ruku na oči dok bi trajale scene mučenja junaka – turskog otpadnika kog tumači Rade Šerbedžija, no kao srednjoškolci smo već u više navrata to odgledali i zapamtili kao iz ružnog sna lik Abdulahovog mučitelja, klempavog i demonski nacerenog zagrebačkog statiste.

Rekonstrukcija nabijanja na kolac kao da je imala za podlogu i Andrićevo delo, što i ne čudi jer je ono svakako bilo utemeljeno u pouzdanim izvorima. Čini mi se, možda se i varam, da je i u tadašnjim........

© Нови Стандард