Kada je poslednjih dana 2024. godine – nepunih mesec dana pre stupanja na dužnost američkog predsednika – Donald Tramp izjavio kako bi SAD trebalo da ponovo preuzmu Panamski kanal, to je izazvalo različite reakcije širom sveta.

S jedne strane panamske vlasti su, naravno, s primerenom ozbiljnošću odbacile svaku pomisao na tako nešto, dok je, s druge strane, na primer, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i nekadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev ideju prokomentarisao na duhovit način.

Međutim, bilo je i skrupuloznih analitičara globalnih kretanja koji su upozoravali da se ne radi o pukoj Trampovoj egzibiciji niti o „probnom balonu“, već o najavi preventivnog poteza SAD kako bi se blagovremeno obuzdao sve veći uticaj Kine u Latinskoj Americi.

Zašto je Tramp govorio o „vraćanju“, a ne „zauzimanju“ Panamskog kanala ili njegovom „stavljanju“ pod američku kontrolu?

Naime, Monroovom doktrinom od 1823, koja je potom prerasla u konzistentan koncept sažet u krilaticu „Amerika Amerikancima“, SAD su se odlučile za zaustavljanje transatlantskog upliva evropskih sila. To se odnosilo kako na njihova kolonijalna osvajanja ili međusobna preotimanja poseda, tako i na mešanje u unutrašnje stvari SAD. Time su SAD pokazale nameru da stave (geo)političku „šapu“ na oba američka kontinenta.

Usledile su decenije „rasta mladog američkog organizma“ i širenja „životnog prostora“ za evropske doseljeničke mase. Surovo je uništavano domicilno stanovništvo i otimane njihove zemlje, te osvajana ogromna prostranstava „Divljeg Zapada“ i kupovane velike oblasti za male pare. Nije se sve odvijalo bez problema (npr. Građanski rat), ali je relativno brzo državna teritorija obuhvatila prostor „od mora do mora“, tj. od Atlantskog do Tihog okeana.

Uspostavljeno je vladanje prostorom tzv. Novog sveta na kontinentalističkoj geopolitičkoj osnovi. Posmatrano kroz objektiv holivudske filmske propagande, njen simbol predstavlja „Američka konjica“.

Tako se krajem 19. veka okončala telurokratska faza uspona SAD. Pred velikom državom u naponu snage i izraženom „pasioniranošću“ bila su dva puta u budućnost. Jedan, da se zadrži u postojećim okvirima, jedno vreme........

© Нови Стандард