Rijaliti je došao do svog kraja. Amerika će u noći između utorka i srede izabrati svog novog predsednika, uglavnom simboličnu, protokolarnu figuru koju zapadna štampa voli da, bez bilo kakvog ironičnog otklona, naziva “liderom slobodnog sveta”. Kakva sloboda, takav i lider, odgovorili bi verovatno horski pripadnici onog višestruko brojnijeg dela planete koji ne pripadaju tom ekskluzivnom, samoproglašenom klubu slobodnih i naprednih liberalnih demokratija.

Kao i svi rijaliti programi na medijskoj sceni, izbor američkog predsednika ovog puta bio je prilagođen opadajućim mentalnim kapacitetima novih ajfon generacija da duže vreme drže fokus i pažnju na samo jednoj temi.

Događaji su se smenjivali munjevitom brzinom, obrti su bili senzacionalni i neočekivani, a osnovna radnja je imala sasvim dovoljno začina u vidu različitih jeftinih uzbuđenja i bizarnosti da zadovolji i najprobirljiviji ukus ljubitelja ove vrste televizijske zabave.

Od atentata u televizijskom prenosu uživo i upornih nastojanja da se jedan od kandidata krivičnim porno procesom izbaci iz trke, preko njegovog dementnog protivkandidata, sasvim slučajno i aktuelnog predsednika SAD, koji se pred očima čitave nacije kognitivno raspada usred predsedničke debate i biva ekspresno zamenjen izuzetno nepopularnom ženom koja ne može da prestane da se cereka, iako je prethodno dobio glasove većine delegata svoje partije, do ključnih tema kampanje koji se vrte oko migranata iz Haitija koji navodno jedu pse i mačke u gradiću Springfildu u Ohaju (sasvim slučajno ime mitskog grada u kome se odvija radnja animirane serije Simpsonovi koja ima zadivljujuću........

© Нови Стандард